Created with Sketch.
"BAD" deca u kućnoj kancelariji
04.06.2020

U trenutku kada smo doneli odluku da zbog bezbednosti i zdravlja svih zaposlenih, takođe i njihovih porodica, pre proglašenja pandemije ostanemo kod kuće nismo ni sanjali koliki će to izazov biti. Na izazove u kancelariji smo navikli, a na izazove kod kuće smo se navikavali. U kancelariji je svako mogao za svojim stolom da uz omiljenu hranu i relaksirajuću muziku na slušalicama prevaziđe teškoće sa kojima se susreo u radu, a kako to izgleda kada radite od kuće i to sa decom? Na ovo pitanje dobili smo odgovor direktno od njih – dece.


BAD SISTEMS ima 13 zaposlenih i tri bebe, koje su se redovno uključivale u jutarnje sastanke na meet.bad.rs. Naša statistika broji dva Sergeja i jednog Mateju, budućeg majstora elektrike, pilota i fudbalera. Sergej Cvetković (22 meseca) sa mamom vodi jutarnje sastanke, a tatu dočekuje s posla s novim pričama o napornom radnom danu. Sergej Soldatović vreme provodi sa mamom, dok tata ima posebnu kancelariju u koju ponekad svrati da proveri šta tata radi. Mateja Zdravković (16meseci) ne ometa tatu u radu, sem kada mu tata dozvoli da proveri ispravnost njegove tastature.

Sergej na ramenima tate Jovana

Sergej na ramenima tate Jovana


Deci rutina predstavlja sigurnost, a kako izgleda rutina u domu Soldatovića govori nam devetomesečni Sergej.


Budim se u 6 sati pre alarma sa osmehom. Dozivam mamu visokim tonom Ma, dok tata pokušava da nastavi san. Mama odmah ustaje, uzima me i greje mleko. Dok popijem mleko, eto tate da kuvamo kafu. Aparat za espreso mi je omiljena igračka. Uključim ga na DUGME, sačekam da se malo zagreje i spremim tati omiljenu kafu. Onda tata ide dole da radi, a ja nastavim da zabavljam mamu raznoraznim igrama. Doručkujem, puzim, ustajem, padam pa se setim da tate nema dugo. Otpuzim do velikih belih vrata, kulturno pokucam, vrata se otvore sama i ja uđem. Tata iznenađen što me vidi zove mamu, jer „ima da radi“. I ja počnem piskavo da dozivam mamu- Ma ma ma ma ma, pa me tata uzme u naručje da vidim šta ima na stolu. Zadovoljno krenem da objašnjavam tati da na stolu ima: monitor, tastaturu, miša, slušalice i neki kompjuter što zuji. Tata sve razume jer ja govorim – Ta ta ta ta ta. Kada mi dosadi ova igra, dođe mama i meni se već spava. Čim se probudim, mama kaže „ruuučak“ i eto tate Jovana koji trči da pojede sve što je mama lepo spremila. Nakon ručka moj tata ne odmara, već kreće čas brejk densa. Ja pokušavam da ga imitiram jer vidim da ga to strašno zabavlja, ali ne znam koliko ću dugo moći da se igram ovih smešnih igara.

Mateja uživa u čupanju trave u svom dvorištu

Mateja uživa u čupanju trave u svom dvorištu


Mateja je u februaru proslavio prvi rođendan, a od marta se u njegovoj kući sve promenilo.


Mateja kaže: Primetio sam da se nešto čudno dešava. Tata je u kući, a mama stalno ponavlja da je tata na poslu. Znam, zabranili su mi prilaz sobi koju tata zove „kancelarija“. Oni ne znaju da ja znam da je tata tu i šta tamo radi – igra se. Taj kompjuter što kažu da nije igračka je tatina omiljena igračka, inače ne bi sedeo u toj sobi osam sati svakog dana. Mama je zabavna, igra se sa mnom svakakve igre, a najviše voli da mi sprema zdrave obroke i da peva. Često se igramo „Ringe ringe raja“, a kad tata pravi pauzu za ručak kreću jurke. Ja sam, naravno, brži od tate pa on mene često juri, jer ne može da me uhvati. Kada tata uspe da uhvati najbržeg fudbalera u kući onda me golica a ja se smejem do suza. Mama kaže „ruuučak“ i svi sednemo uz sto da ručamo. Mama mora da se sluša, a nekad i ne mora pa se ja iskradem i odem do tatine kancelarije. Tražim tati da me uzme u naručje jer i ja volim da kucam na toj tastaturi. Zatim dođe mama i odvede me u drugu prostoriju da se igramo šarenim koficama. Tata često pita da li sam i šta jeo kad prošeta do kuhinje po kafu, a voli u prolazu i da me „počika“.

Omiljena igračka svakog deteta. Kutija i Sergej u njoj

Omiljena igračka svakog deteta. Kutija i Sergej u njoj


U stanu Cvetkovića jedan Sergej trči, skače, a ponekad i sedne. Bliži se druga godina, a omiljena reč je već „NE“.

Sergej izjavljuje: Moj dan počinje i završava se veoma jednostavno uz flašicu mleka. Ujutru volim da gledam Patrolne šape, a uveče volim da mi mama i tata čitaju bajku „Čarobni pasulj“. Tata kaže da Jaša iz bajke nije dečak već pacov, a ja prepoznajem na slici njegovu ljutu mamu. Moja mama po ceo dan kuca na laptopu, premešta ga sa stola na stočić, sa stočića na krevet, čini mi se da je ne drži mesto. Idealno rešenje bi bilo kada bi laptop prepustila meni da gledam moje omiljene crtaće „piliće“. Bolje se snalazim na telefonu, jer na laptopu moram da zovem mamu da mi preskoči „kame“ (reklame). Mama se ljuti kad joj diram tastaturu jer ne razume da mi je baš u tom trenutku krenula inspiracija za novi blog post. Onda se ja veoma naljutim, sednem na pod i plačem. Mama tada ostavi laptop i sedne pored mene da vozimo autiće, kamione i vatrogasno vozilo. Omiljena igračka mi je svaki automobil ako se vrata stvarno otvaraju, a omiljeni deo dana kada tata dođe s posla, pa izađemo napolje da vozimo balans bicikl. Pre izlaska mama kaže „ruuučak“ ali ja često ne želim da jedem već samo da izađem da se igram. Mame su ponekad tako dosadne. Mislim da su tate uvek zabavne jer tata nikad ne kaže „mora da se ruča“. Popodnevnu dremku izbegavam trčanjem po kući dok me mama opominje da ispod nas „žive ljudi“. Šta su to ljudi?


Naša tri malca opisala su svoj dan i način na koji razmišljaju. Svi su uglavnom bili kod kuće, i mame i tate. Koliko god da smo se navikli na naše kućne kancelarije od osmog juna se postepeno vraćamo u kancelariju uz pridržavanje neophodnih mera. A kada situacija bude u potpunosti bezbedna, organizovaćemo za našu decu kratku posetu pravoj kancelariji gde rade mame, tate i programeri. :)


P.S. Za objavljivanje fotografija dobili smo odobrenje oba roditelja svakog deteta.


P.S. U oktobru očekujemo još jednu "BAD" bebu, unapred se radujemo i JEDVA ČEKAMO!